Duša koja se izmiče podnebesju, izvedena pred sud i zakon, kriva je!

U šaci svoje sudbine, u bolu se rađa, živi i umire.

Pre toga bilo ničega nije, nakon toga ničega biti neće.

Ptice će i dalje leteti u begu, nebo padati i rušiti snove i nadanja.

Jedino će suze pustinji biti spas a izgubljenima bespuće izlaz.

Sa kamene maske osmeh koji se mrvi verno laže publiku moje drame.

Zato posle spuštanja zavese nemojte voleti kao ja, plakati i smejati se, nemojte kao ja.

Nemojte čitati priče koje pišem, niti otvarati vrata ispred kojih stojim.

Duša koja se izmiče podnebesju, izvedena pred sud i zakon, kriva je!

U šaci svoje sudbine, u bolu se rađa, živi i umire.

Posle ove priče sve će ostati isto.

Ptice će i dalje leteti u begu, nebo padati i rušiti snove i nadanja.

Jedino će suze pustinji biti spas a izgubljenima bespuće izlaz.

Sa mog umiljatog lica plač koji se razmeće, otkriva istinu publici moje drame.

Zato ako ste krenuli, nemojte putem kojim idem ja.

Kada budete zgrešili, nemojte isto što sagreših i ja.

Ne pišite muziku za pesme koje stvaram i ne otvarajte prozore suncu koje vam ja donesem.

Ako ikada budete povredili nekoga, neka to ne bude biće koje sam povredio ja.

Kada budete čuli sa koje strane sveta dopire smeh, na suprotnoj ću biti ja.

Onoga jutra kad srećan bude svak, baš toga jutra se neću probuditi ja.

Moje reke će doveka daviti svoje obale, a moje kiše trovati pašnjake.

Duši koja se izmiče podnebesju suđeno je tako biti.

U šaci svoje sudbine, u bolu se rađa, živi i umire. 

A ptice će i dalje leteti u begu, i jedino će suze pustinji biti spas.

Posle ove priče sve će ostati isto.