Упирао сам прстом у сваку,

улице су их низале.

Свака је имала свој парфем,

али само њен сам познавао.

 

Са највише зграде у граду

гледао сам где би могла бити.

испод гомиле кишобрана

само асфалт и мокре фасаде.

 

Ако неко види моју малу

како хода, бежи некуда

нека је заустави и каже

и даље је тражим свуда. 

 

Ако неко види моју малу

како хода, бежи некуда,

нека запамти тело и лице,

по прстима ми је обрис њен.