Lebdim nad tobom i posmatram spoznaju tvoje samoće koja te obasipa. Moje prisustvo ne primećuješ, niti bilo ko od ostalih dok te tapšu po ramenu i nude svoje obamrle emocije i sažaljenja.

I do njih ti nije stalo, njihovo sve što ti ostavljaju nije ni delić onoga što sam ti uzimao i donosio. Tvoju sreću sam delio unesrećenima i spašavao im živote tvojim moćima. Rasipao tvoje sunčane dane noseći ih u najdalje zimske predele. Tvoja pisma čitao javno i u njima pronalazio nenapisane priče koje sam prodavao u bescenje posrnulim zakupcima tuđih sudbina.  Bio omiljen u svakom društvu noseći oko vrata lanac sa medaljonom u kom je blistala tvoja slika. Na toplim grudima ga stiskao i tvoj lik u njemu, jer sam znao da si samo ti kamen života koji mi uliva dah. Miris tvoje kože koja mi se primicala usnama kad god bih te sreo u svojim razmišljanjima, bila je najskuplja stvar koju sam mogao da priuštim sebi. I tvoje prisustvo po mojim svetovima čije slike niko neće uspeti nikad naslikati, ostaće tajna svima onima koji su svoju ljubav lako pronašli i sačuvali, jer će njihovi talenti doživotno osporavati naše. 

Uzalud se trude svi oni koji te sada posmatraju i tumače tvoj lik. Neće o njemu napisati ništa, neće naslikati ništavilo u tvojim očima.  Trud je njihov slab u tvojoj hrabrosti da sačuvaš dostojanstvo, da te ospore, i sa tobom svu tvoju ljubav koja je obećana meni. 

Lebdim nad tobom i donosim miris kiše. Ona osvežava tvoje lice i vraća rumenilo tvojim obrazima. Hladan vazduh koji struji oko tebe je znak mog prisustva i osetiš me samo ti. Ostali me se plaše, jer se boje da ću te povesti ako mi se predaš. Čuvaju tvoje kapije i prozore, ali moja silina je jača od njihove uzaludne budnosti. Tu su oko tebe i već guše svojim podlim nastojanjima da me zaboraviš i postaneš deo njih.

Njihovo sve što ti ostavljaju nije ni delić onoga što sam ti uzimao i donosio. Moju radost raznosiš usamljenima i spašavaš im živote mojim istrajnostima. Moje knjige nudiš obespravljenima, noseći ih krišom u najtoplije pustinjske predele. Tamo ih čitaš javno i tumačiš željnima izbavljenja. Ko god da te ismeje pokazuje svoje slepilo, gazi dar života i svega onoga datog nam. 

Svi oko tebe kad god ti priđu, iznova opravdavaju svoje prisustvo, a ti ih sažaljevaš što svoje vreme troše na tvoju bliskost ni sami ne znajući zašto. Puštaš ih da veruju svojim plemenitim porivima iz kojih se nikad ništa neće izroditi. Tvoja sreća je otišla sa mnom, tvoja sreća će sa mnom i doći ponovo. Kada shvatiš da sam tu, kada primetiš moje prisustvo u svojim odajama.

Ako ikada sve nestane, ta sreća neće. To je ono što ti ostavljam. Sreću, ljubav i sećanje.  Obećano svakom ko je spreman i kome treba.