Nekoga moraš voleti,
pa makar trave, reku, drvo ili kamen,
nekome moraš na rame ruku staviti,
da se, gladna, nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje smele ptice snova,
svoje plašljive ptice nemoći
-negde ipak i za njih mora biti
gnezdo mira i nežnosti-
nekoga moraš voleti,
pa makar trave, reku, drvo ili kamen-
jer drveće i trave znaju za samoću
-pošto koraci uvek nastave dalje,
iako se za tren zaustave-
jer reka zna za tugu
-ako se samo nagne nadsvoju dubinu-
jer kamen zna za bol
-koliko je teških nogu
već prešlo preko njegovog nemog srca-
nekoga moraš voleti,
nekoga moraš voleti,
sa nekima moraš ukorak,
istim tragom-
o trave, reko, kamenu, drvo,
ćutljivi pratioci usamljenika i čudaka,
dobra, velika bića,
što progovaraju samo
kada ljudi zaćute.
