Koliko si danas ovaj svet izgradio, a koliko srušio? Pitanje pred kojim stojiš.
Možda ništa od navedenog nisi ni uradio, ali svi oko tebe ga grade ili ruše. Pa zar samo da nemo posmatraš i stojiš.
Koliko sam danas ovaj svet sačuvao, a koliko izgubio? Pitanje pred kojim stojim.
Možda ništa od navedenog nisam ni uradio, ali svi oko mene ga čuvaju ili gube. Pa zar samo da nemo posmatram i stojim.
Isto kao što ja pitam sada svoje prethodnike i sebe, uz pohvalu ili osudu. Sutra će neko pitati moje potomke.
Rešio sam da stanem pred taj sud svojevoljno. Šta mi drugo i preostaje. Sva pitanja će doći po svoje odgovore pre ili kasnije.
Onako uglađen, kako znam, sa fino ukoričenom savešću, otišao sam da odgovorim šta sam uradio a šta nisam, i šta nisam hteo a trebao, a šta nisam trebao a hteo. Svi u dugom nizu ispred sudnice već su čekali svoje presude, svoje nagrade ili kazne. Prišao sam i stao u red. Tamo su se do te mere stiskali i gurali da ću slučajno ispustiti i izgaziti svoju fino ukoričenu savest. I šta da radim onda sa izgaženom savešću. Kako ću pred sud. Uzviknuo sam da je dosta!
"Meni je, kao i vama, savest svetinja, i šta ću ako mi je izgazite i iscepate?!"
Visoko sam podigao ruke i u njima držao svoju fino ukoričenu savest i otišao dalje. Ispred velikih vrata, kroz koja ću proći sledeći, prestajem da razmišljam. Iza mene kolona a u meni nada i strah. Imao sam vremena da još jednom preispitam svoju fino ukoričenu savest i osvrnem oko sebe. Ostaje mi još par koraka i nekoliko minuta. Vreme je da uđem. Visoka tavanica i prazni zidovi su sve što sam video, nigde nema ničega. Prostorija je velika i obasjana. Svetlost dolazi sa svih strana a prozore ne vidim.
Čekao sam sudiju, porotnike. Bilo koga da me prozove, ali tamo nema nikoga. Samo ja, moja fino ukoričena savest i praznina. Uspaničen, istrčao sam napolje da pronađem čoveka koji je izašao pre mene i stigao ga. Moram ga pitati šta se dešava i gde su svi iz sudnice, jer sam zbunjen. Sa čudnim osmehom me je saslušao i rekao:
"Zar ti ne znaš? Tamo u sudnici nema nikog, samo ti i tvoja savest. Ti na jednoj strani a tvoja savest na drugoj. Tvoja savest je tebi i sudija i porota, a ti si svojoj savesti i porota i sudija. Ti odlučuješ šta ćeš sa svojom savešću, a tvoja savest odlučuje šta će sa tobom. I samo znaj još ovo, pusti da savest prva odluči, pa tek onda ti."
Ćutao sam i slušao čoveka čijeg se lika više ne sećam. Imao sam volje da se vratim unutra ali kao da mi je ponestalo snage. Sabrao sam se, odlučio da ne odustanem i stao opet na kraj reda. Na taj sud ću i onako kad tad stići.
